PROFILBARU.COM

Vojvoda

Doksim Mihailović
Vojvoda; Doksim Mihailović
	Doksim and his wife.
Nickname(s)	Debarac; Galičanac;
Born	20 February 1883; Galičnik, Sanjak of Dibra, Manastir Vilayet, Ottoman Empire (now North Macedonia)
Died	24 October 1912 (aged 29); Kumanovo, Sanjak of Üsküp, Ottoman Empire (now North Macedonia)
Buried	Mlado Nagoričane
Allegiance	Serbian Chetnik Organization; Kingdom of Serbia;
Years of service	1904–1912
Rank	vojvoda

Doksim Mihailović (Serbian: Доксим Михаиловић; 20 February 1883 – 24 October 1912) was a Macedonian Serb voivode (military commander), originally a teacher, who joined the Serbian Chetnik Organization to fight in Ottoman Macedonia, and then the Balkan Wars (in the army of the Kingdom of Serbia). Originally a teacher, he fought against the Ottomans army and later Bulgarian guerrilla bands in the Kosovo Vilayet.

Life

Doksim was born in Galičnik, a Mijak village.^[2] He finished the theological school in Prizren, and was a teacher in his home region until 1904,^[3] when he joined the Serbian Chetnik Organization. In January 1905, vojvoda Gligor Sokolović sent Stefan Nedić-Ćela from Babuna to Vranje to bring new Chetniks and Doksim.^[4]

He was one of many teachers who were voivodes.^[5] He participated in the Battle of Čelopek (1905), which had been glorified as a great victory.^[3] In 1906 he lost his teacher wage.^[6]

After the guerrilla war, he went to Mount Athos, where he worked as the estate manager of the Hilandar.^[3] He returned to Macedonia and married, then worked as a principal at Serbian schools in Gevgelija.^[3] After that, he went to Greece and Malta and worked in trade; Doksim spoke Greek and Turkish since youth, and later taught himself Arabic and Italian.^[3]

When the First Balkan War started, he immediately took up arms and founded his own band, and joined vojvoda Vojin Popović-Vuk, at the front of the Serbian Army.^[3] Prior to the start of the First Balkan War, Chetniks gathered in Vranje from several regions: 160 in Vranje and 30 on the Kozjak with the voivodes Babunski, Ćela, Dolgač, Trpko, Dane, Vanđel, Doksim and Cakić; there were also 60 Chetniks which readied for Poreče, led by Vojvoda Vuk.^[3] These bands were the first to have crossed the border, cleaned the ground, built bridges and prepared important positions such as Kozjak, Stracin, and others.^[3] Doksim fought the Ottomans at Kozjak.^[3] The bands were also accompanied by armed peasants, thus numbering four groups of around 250 men.^[3] The Chetniks were the first to enter Prilep, then fought in the front lines in the battles for Bitola and Kičevo.^[3] Doksim died on the second day of the battle of Kumanovo.^[3] He was buried on a hill above the village of Mlado Nagoričane.^[3]

References

^ ^a ^b Vladimir Dedijer; Života Anić; Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje istorijskih nauka (2008). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: dodat. 1-3. Srpska akademija nauka i umetnosti.
^ Serbian ethnographic series. Srpska akademija nauka i umetnosti. 1925. p. 37. За време четничке акције Мијаци су били подељени уз Србе и Бугаре. Српски војвода је био Доксим Михаиловић из Галичника, који је погинуо 10. октобра 1912. г. код Куманова. Бугарски војвода је био Максим Н. Богоја, који је ...
^ ^a ^b ^c ^d ^e ^f ^g ^h ⁱ ^j ^k ^l ^m Simo Živković (December 1998). "Sakupi se jedna četa mala". Srpsko-nasledje.rs. Archived from the original on 2012-03-03. Retrieved 2011-08-12.
^ Tanasije M. Stojanović (1937). Kroz ograšje. Udruženje ratnih invalida. p. 61. Прешли су са њима и Стеван Недић-Ћела, кога је у јануару 1905. Глигор са Бабуне послао да у Врању скупи нове четнике и галичнички учитељ Доксим Михајловић. Обећао је своме пријатељу турском миљазиму Босанцу – Србину муслиману из Сарајева – да ће се у Галичник са четом вратити. ...
^ Ilić, Vladimir. "Prvi gorski štabovi: Planina Kozjak bila glavno uporište". Učitelji - vojvode bili su: Jovan Dovezenski, Jovan Babunski, Rade Radivojević - Dušan Vardarski, Lazar Kujundžić - Klempa i Doksim Mihailović - Debarac.
^ Gligor Todorovski (1970). Malorckanskiot predel. p. 238.

Sources

Books

Krakov, Stanislav (1990) [1930]. Plamen četništva (in Serbian). Belgrade: Hipnos.
Trbić, Vasilije (1996). Memoari: 1898-1912 (in Serbian). Kultura. ISBN 9788678010132.
Mitropan, Petar (1933). Прилози за историју штампе у Старој Србији и Македонији 1871-1912. Skoplje. p. 55.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
Pejčić, Predrag (2007). Четнички покрет у Краљевини Србији. Kragujevac. pp. 137, 142–144.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
Pešić, Miodrag D. (2000). Стари четници. Kragujevac: Novi Pogledi.
Vladimir Dedijer; Života Anić; Radovan Samardžić (2006). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: sv. 2 15. Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka. p. 458. ISBN 9788670254169. Мство, упитано да ли је Доксим дошао са знањем његовим и Голуба Јањића, одговорило је синоћ депешом: да је Доксим са свима у Београду раскрстио, да је дигао руке од свега и да се враћа кући у Галичник. Ипак не изгледа да [...] Дођоше Доксим Михаиловић и Драгиша Стојадиновић, техни- чар I год. Како се раније проносило да Доксим намерава убити Ристи- ћа, то смо сад мислили да су ова двојица због тога дошла. Ристић по- звао и једног и другог и у ...
Vladimir Dedijer; Života Anić; Radovan Samardžić (2003). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije. Vol. 2. Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka. p. 315. Таква бојазан нагнала ме је, да Вам, Господине Министре, предложим један покушај. - Са универзитетским певачким друштвом „Обилић". које је о Св. Сави овде концертирало, дошао је и Доксим Михаиловић, бивши учитељ у ...