Pozivajući se na te isti imenski korijen pojam "jurski" prvi je put je uveo francuski prirodoslovac Alexandre Brongniart, 1829. godine u svom djelu Tableau des terenci qui composent l'écorce du globe ou essai sur the structure of the partie connue de la terre (Opis zemlje koja čini Zemljinu koru ili esej o strukturi poznatog dijela Zemlje)[3]
Jura je podijeljen na donju, srednju i gornju, koji su u Evropi bili označavani i kao lijas, dogger i malm, a koji su danas zastarjeli.
Pregled
U juri je počelootvaranje atlantskog okeanskog prostranstva prostora. Od Sjeverne Amerike, preko Evrope, do Azije (Laurazija) zbog transgresije nastaje epikontinentsko more. Ispod morske razine dospio je i veći dio južnog dijala Gondvane. Na Mediteranu, u istočnoj Aziji i duž pacifičkih obala nastavila se dubokomorska sedimentacija. Evropsko kopno je poprimilo otočni karakter, a između otoka, horstova Hercinida, stvoreni su duboki bazeni. Orogenetski pokreti na kraju jure poznati su pod nazivima: novokimerijski (Evropa), nevadski ili andski (Amerika) i jenšansko nabiranje (Azija).
^Los colores corresponden a los códigos RGB aprobados por la Comisión Internacional de Estratigrafía. Disponible en el sitio de la International Commision on Stratigraphy, en «Standard Color Codes for the Geological Time Scale».
^Alexandre Brongniart: Tableau des terrains qui composent l'écorce du globe ou essai sur la structure de la partie connue de la terre, Strasbourg, 1829, Documento disponible en Gallica