Ove ćelije su izuzetno bitne u hondrogenezi zbog njihove uloge u formiranju i hondrocita i hrskavične matrice koji će na kraju formirati hrskavicu. Upotreba termina je tehnički netačno jer se mezenhimske preteče mogu tehnički diferencirati u osteoblaste ili masti. Hondroblasti se nazivaju hondrocitima tek kada se ugrade u matriks hrskavice, koji se sastoji od proteoglikana i kolagenskihvlakana, dok leže u matriksnim lakunama (prazninama). Kada se ugrade u hrskavični matriks, hondrocite rastu u začetku hrskavice, koja sve više postaje hrskavica vanćelijskog matriksa.[4][5][6]
Kod organizama u razvoj i odraslih, većina hondroblasta se nalazi u perihondriju. To je tanak sloj vezivnog tkiva koji štiti hrskavicu i gdje hondroblasti pomažu širenje veličine hrskavice,kada brzo reagiraju na lučenje hormona, kao što su hormon rasta, hormon štitnjače i . glikozaminglikan. Oni se nalaze na perihondriju, koji je izvan razvoja kosti, a ne tako jako slojevit kao u hrskavici vanćelijskog matriksa i kao u unutrašnjosti i zato je ovdje gdje se nalaze kapilari. Tip rasta u održavanju hondroblasta zove se apoziciiski rast kostiju, koji povećava obim pogođenih tkiva. Važno je napomenuti da se perihondrij, a na taj način chondroblasti, ne nalaze na površini zglobne hrskavice.[7]
Formiranje i sastav matriksa
Vanćelijski matriks, koga luče hondroblasti sastoji se od vlakana, kolagena, hijaluronske kiseline, proteoglikana, glikoproteina, vode i mnoštva makromolekula. U okviru gotove hrskavice, kolagenska vlakna čine oko 10-20% volumena, voda 65-80%, a proteoglikani i agregati hijaluronske kiseline preostali dio. Zbog proliferativne prirode hondroblasta, ćelije predstavljaju veći dio kompozicije nego što se normalno nalazi u završenoj hrskavici.
Kolagenska vlakna tipa II su odgovorni za buduće djelovanje hrskavičnog matriksa i davanje elastične čvrstoće. Strukturu ovih, kao i većine kolagenih vlakana, čini trostruka heliksma konfiguracija.
Proteoglikani su otporni na kompresijuu koje je uglavnom usmjerena ne hrskavice generirajući otpor na pritisak, koji je odgovoran za zaštitu matriksa od stresnog kompresijskog opterećenja. Oni se vezuju za do oko 100 hondroitin sulfatnih molekula i do 50 keratan sulfatnih glikoaminoglikanskih lanaca. Ovi lanci zajedno su pričvršćeni za okosnicu hijaluronske kiseline, koja, zajedno sa kolagenim vlaknima, stvara intersticijalni intrafibrilarni prostor u kojem se voda održava u negativnim naponu proteoglikana.[8].[9]
