Hidrofilnost (grčki: υδρο - hydro = voda + φιλια - philia = ljubav, prijateljstvo) – u hemiji – je sposobnost molekule da se povezuje sa molekulama vode stvaranjem vodikove veze. Hidrofilne molekule su rastvorljive i u drugim polarnim rastvaračima. Ova osobina je važna za funkcioniranje ćelijskih membrana, djelovanje surfaktanata, itd.[1]
Hidrofilne supstance privlače vodu iz vazduha. Među takvima su brojne soli, kao i šećeri. Hidrofilnost je termodinamski povoljno obilježje. Molekule čini rastvorljivim, ne samo u vodi, nego i drugim polarnim rastvaračima. Hidrofilne molekula ili dio molekule je tipski polarna i ima sposobnost formiranja vodikovih veza, što mu omogućava da se lakše rastvara u vodi nego u ulju ili drugim hidrofobnim rastvaračima. Hidrofilne i hidrofobne molekule su također poznate i kao polarne i nepolarne.[2][3][4][5][6][7][8]
Neke hidrofilne supstance se uopće ne rastvaraju. Ta vrsta smješa se pripada koloidima. Sapun, koji je amfifilan jer ima hidrofilnu glavu i hidrofobni rep, što mu omogućava da se rastvara i u vodi i u uljima.
^Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN0-8053-5680-0.
^Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN9958-9344-1-8.
^Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN9958-10-222-6.
^Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN0-12-361811-8.