Manje se zna o HLA-DP u odnosu na HLA-DQ i HLA-DR, ali sekvenciranje tipova DP i određivanje češćih haplotipova je uveliko napredovalo u posljednjih nekoliko godina.
Struktura, funkcije i genetika
Struktura
HLA-DP je αβ-heterodimernireceptor ćelijske površine. Svaka DP podjedinica (α-podjedinica, β-podjedinica) sastoji se od α-heliksnogN-terminalnog domena, β-lista nalik IgG, domena koji se proteže kroz membranu i citoplazmatskog domena. α-heliksni domen formira strane žlijeba za vezivanje peptida. Regioni β-listova formiraju osnovu žlijeba za vezivanje i veći dio molekule, kao i međupodjedinični (nekovalentni) region vezivanja.
Funkcija
Naziv 'HLA-DP' originalno opisuje transplantacijski antigen MHC klasa II, kategorije glavnog kompleksa histokompatibilnosti ljudi, ali ovaj antigen je artefakt ere transplantacije organa. HLA DP funkcioniše kao receptor na površini ćelije za strane ili sopstvene antigene. Imunski sistem ispituje antigene za strane patogene kada ih prezentiraju MHC receptori (poput HLA-DP). Antigeni MHC klase II nalaze se na ćelijama koje prezentiraju antigen (APC) (makrofagi, dendritske ćelije i B-limfociti). Normalno, ovi APC "prezentiraju" receptore/antigene klase II za veliki broj T-ćelija, od kojih svaka ima jedinstvene varijante T-ćelijskog receptora (TCR). Nekoliko TCR varijanti koje prepoznaju ove komplekse DQ/antigena nalaze se na CD4 pozitivnim T-ćelijama. Ove T-ćelije, zvane T-pomoćne (Th) ćelije, mogu promovirati amplifikaciju B-ćelija koje prepoznaju različite dijelove istog antigena. Alternativno, makrofagi i drugi citotoksični limfociti konzumiraju ili uništavaju ćelije apoptotskom signalizacijom i prezentiraju samoantigene. Sopstveni antigeni, u pravom kontekstu, formiraju regulatornu populaciju T-ćelija koja štiti vlastita tkiva od imunskog napada ili autoimunosti.
Genetika
α-lanac i β- DP kodiran je lokusom HLA-DPA1 i lokusom HLA-DPB1. Ovaj klaster nalazi se na proksimalnom (centromernom) kraju HLA superlokusa u ljudskom hromosomu 6, regija p21.31. Distalna je od HLA-DR i HLA-DQ lokusa kodiranja i stoga je mnogo ravnotežnija u odnosu na druge HLA lokuse. U super B8 kompleksnom DP, lokus je češće supstituiran, bilo zbog njegove udaljenosti od drugih lokusa, bilo zbog toga što nije bio tako aktivno odabran u evoluciji Super B8.
Razumijevanje heterodimernih DP izoformi
DP(αβ) izoforme s po jednim majčinim (m) i jednim očevim (p) hromosomom 6
Rezultat: 2 Cis, αmβm & αpβp, izoforme i dva trans,αmβp & αpβm.
Svaka kombinacija proizvoda gena alela DPA1 sa svakom kombinacijom proizvoda 'gena' DPB1 potencijalno se može rekombinovati kako bi se proizvela jedna izoforma. DP geni su veoma varijabilni u ljudskoj populaciji. U tipičnoj populaciji postoji mnogo DP alfa i beta. Većina izoforma nije uobičajena.
Ove 'cis'-izoforme će činiti najmanje 50% DP izoforma. Druga, trans izoforme su obično ređe, izoforme su rezultat nasumičnih 'trans' kombinacija haplotipova kod pojedinaca kao rezultat izoformi proizvoda 'trans' očinskog/majčinog gena.
Prije ažuriranja nomenklature HLA u aprilu 2010. godine, nova imena HLA-DPB1 alela su dodijeljena unutar postojećeg sistema nomenklature. Naprimjer, alel otkriven nakon HLA-DPB1*9901 je dodijeljen kao DPB1*0102, sljedeći alel je nazvan DPB1*0202, zatim *0302 i tako dalje. Ova dodjela imena je odlučena zbog složenih genetičkih karakteristika alela DPB1 u poređenju sa alelima drugih HLA lokusa. Većina alela HLA-DPB1 ne može se jednostavno grupirati prema njihovim nukleotidnim sekvencama. Ova dodjela imena bila je najzbunjujući sistem unutar HLA nomenklature. U ažuriranju HLA nomenklature iz 2010,[1] svi DPB1 aleli, osim DPB1*0202 i *0402, otkriveni nakon DPB1*9901 preraspodijeljeni su s novim brojevima. Naprimjer, DPB1*0102 postaje DPB1*100:01
i DPB1*0203 postaje DPB1*101:01.
Svi preimenovani aleli navedeni su u dijagramu konverzije nomenklature HLA-DPB1 ispod.[2]
Prthodni naziv
Sadašnji naziv
DPB1*0102
DPB1*100:01
DPB1*0203
DPB1*101:01
DPB1*0302
DPB1*102:01
DPB1*0403
DPB1*103:01
DPB1*0502
DPB1*104:01
DPB1*0602
DPB1*105:01
DPB1*0802
DPB1*106:01
DPB1*0902
DPB1*107:01
DPB1*1002
DPB1*108:01
DPB1*1102
DPB1*109:01
DPB1*1302
DPB1*110:01
DPB1*1402
DPB1*111:01
DPB1*1502
DPB1*112:01
DPB1*1602
DPB1*113:01
DPB1*1702
DPB1*114:01
DPB1*1802
DPB1*115:01
DPB1*1902
DPB1*116:01
DPB1*2002
DPB1*117:01
DPB1*2102
DPB1*118:01
DPB1*2202
DPB1*119:01
DPB1*2302N
DPB1*120:01N
DPB1*2402
DPB1*121:01
DPB1*2502
DPB1*122:01
DPB1*2602
DPB1*123:01
DPB1*2702
DPB1*124:01
DPB1*2802
DPB1*125:01
Da bi pomogao u migraciji podataka na novu nomenklaturu, Odbor za nomenklaturu SZO za faktore HLA sistema je obezbedio IMGT/HLA alat za konverziju nomenklatureArhivirano 4. 8. 2012. na Wayback Machine . Ovaj alat vam omogućava da se unese ime HLA alela i pružiće trenutnu i novu verziju imena alela. Novi aleli kojima nikada nije dodijeljeno ime prije ažuriranja iz aprila 2010. su:
^Marsh, S. G. E., Albert, E. D., Bodmer, W. F., Bontrop, R. E., Dupont, B., Erlich, H. A., Fernández-Viña, M., Geraghty, D. E., Holdsworth, R., Hurley, C. K., Lau, M., Lee, K. W., Mach, B., Maiers, M., Mayr, W. R., Müller, C. R., Parham, P., Petersdorf, E. W., Sasazuki, T., Strominger, J. L., Svejgaard, A., Terasaki, P. I., Tiercy, J. M., Trowsdale, J. (2010). "Nomenclature for factors of the HLA system, 2010". Tissue Antigens. 75 (4): 291–455. doi:10.1111/j.1399-0039.2010.01466.x. PMC2848993. PMID20356336.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
